Zvanicna prezentacija MPZZS - Zastita zivotne sredine

11. јун 2020.

Извештај о јавној расправи о Предлогу Стратегије нискоугљеничног развоја са Акционим планом Републике Србије

11. јуна 2020.|

Јавна расправа о Предлогу Стратегије нискоугљеничног развоја са Акционим планом Републике Србије (у даљем тексту: Предлог стратегије) вођена је у складу са Закључком Одбора за привреду и финансије Владе Републике Србије о спровођењу јавне расправе (Број: 353-12858/2019-1 од 26. децембра 2019. године). Министарство заштите животне средине спровело је јавну расправу о Предлогу стратегије у периоду од 27. децембра 2019. године до 24. јануара 2020. године. Јавна презентацији Предлога стратегије одржана је 13.01.2020. године у Београду (у просторијама EU INFO центра). Примедбе, предлози и сугестије достављене током јавне расправе су размотрене и сагледана је могућност њиховог интегрисања у текст Предлога Стратегије.
20. децембар 2019.

Извештај са јавне расправе о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом

20. децембра 2019.|

Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом (у даљем тексту Нацрт закона) спроведена је у складу са Закључком Одбора за привреду и финансије Владе Републике Србије о спровођењу јавне расправе (05 Број: 011-10909/2019 од 31. октобра 2019. године). У складу са наведеним Закључком Министарство заштите животне средине (у даљем тексту: Министарство) спровело је јавну расправу о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом (у даљем тескту: Нацрт закона) у периоду од 1. до 20. новембра 2019. године и у том периоду представило Нацрт закона у Београду, у сали Скупштине града Београда, дана 12. новембра 2019. године. Током јавне расправе на презентацији Нацрта закона учешће су узели представници HIP Petrohemijе, групације Фармације, MeiTa, Polipakа, Секретаријата за заштиту животне средине града Београда, NIS-а, Крушевачког еколошког центра, Општинске управе Крушевац.
25. новембар 2019.

ИЗВЕШТАЈ О ОБАВЉЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ, ЈАВНОЈ РАСПРАВИ И ЈАВНОЈ ПРЕЗЕНТАЦИЈИ НАЦРТА УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈЕ ЗАШТИТЕ СПОМЕНИКА ПРИРОДЕ „КАЛЕМЕГДАНСКИ РТ”

25. новембра 2019.|

I УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Споменик природе „Калемегдански рт” налази се јужно од ушћа Саве у Дунав, на подручју града Београда, између Горњег и Доњег града Београдске тврђаве на Калемегдану. Заштићено подручје налази се на катастарској парцели 67/2 КО Стари Град, површине 14 ha 07 a 18 m², која је у потпуности у власништву државе. На подручју СП „Калемегдански рт” утврђени су режими заштите II (другог ) и III (трећег) степена. Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) СП „Калемегдански рт” сврстава се у I категорију – међународног, националног, односно изузетног значаја.
15. новембар 2019.

Јавне консултације о Нацрту закона о одговорности за штету према животној средини

15. новембра 2019.|

Поводом Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини, у сарадњи Министарства заштите животне средине Републике Србије, Мисије ОЕБС-а у Србији, Архус центра Јужне и Источне Србије и Нишавског управног округа одржане су Јавне консултације. Састанку су, поред пројектног тима Архус центра Јужне и Источне Србије, представника Мисије ОЕБС-а у Србији и Министарства заштите животне средине присуствовали и представници Нишавског управног округа, Града Ниша, Факултета заштите на раду Универзитета у Нишу, јавних предузећа и невладиног сектора.
15. новембар 2019.

Јавне консултације о Нацрту закона о одговорности за штету према животној средини

15. новембра 2019.|

5. новембар 2019. године Крагујевац   ИЗВЕШТАЈ  Поводом Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини, дана 5.11.2019. године, у сарадњи Министарства заштите животне средине Републике Србије, Мисије ОЕБС-а у Србији и Архус центра Крагујевац, у Крагујевцу, одржане су Јавне консултације. Коментари са консултативног састанка  Сретен Ђорђевић, адвокат: Овај закон није инструмент накнаде штете у смислу грађанско процесног права, не ради се о накнади штете, већ је реч о штети према животној средини. Требало би разграничити ова два појма, обзиром да често долази до „замене теза”.