Kada se kaže hemikalija treba imati na umu da se radi o velikom broju kako supstanci tako i smeša koje su postale deo našeg svakodnevnog života i koriste se u domaćinstvima za različite potrebe. U većini slučajeva olakšavaju nam svakodnevni život i nismo spremni da ih se odreknemo. Međutim, mnoge od njih mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu i kao takve danas se prepoznaju kao supstance koje izazivaju zabrinutost (u daljem tekstu: SVHC).

Snabdevači i potrošači moraju biti edukovani i svesni svih opasnosti koje predstavljaju SVHC, kao i smeše i proizvodi koji ih sadrže. Ne možemo razmišljati o informaciji koju nemamo, ali kada naučimo šta sve može imati negativan uticaj na nas i na životnu sredinu i kako da dođemo do informacija o tome, naučićemo i da donosimo pravilnu odluku. Što se više ljudi informiše, utoliko će se povećati svest o uticaju hemikalija koje se nalaze u životnoj sredini.

Koje supstance izazivaju zabrinutost i zbog čega im treba posvetiti posebnu pažnju?

Svaka hemikalija koja nam može naškoditi smatra se opasnom. Izlaganje određenim hemikalijama može imati različite posledice, od blage iritacije kože do pojave karcinoma. Pored toga, hemikalije mogu u značajnoj meri imati negativan uticaj na vazduh, vodu, zemljište, sedimente, biljni i životinjski svet.

Kada se hemikalije ne koriste na pravilan način, tada se uvećava rizik od štetnog dejstva na naše zdravlje. Od opasnih hemikalija se štitimo koristeći ih na adekvatan način, čime izlaganje svodimo na prihvatljiv nivo ili ih zamenjujemo bezbednijim alternativama.

Supstance koje izazivaju zabrinutost su prvenstveno supstance koje su klasifikovane kao: karcinogene kategorije 1A i 1B, mutagene kategorije 1A i 1B, toksične po reprodukciju kategorije 1A i 1B, supstance identifikovane kao perzistentne, bioakumulativne i toksične (u daljem tekstu: PBT) i veoma perzistentne, veoma bioakumulativne (u daljem tekstu: vPvB) kao i supstance koje dovode do poremećaja rada endokrinog sistema ili daju povoda za podjednaku zabrinutost.

SVHC mogu izazivati rak, genetske mutacije, dovesti do oštećenja reproduktivne funkcije i ploda, ili do poremećaja lučenja hormona i dr. Stepen oštećenja strukture i funkcije nekog tkiva varira u zavisnosti od svojstava hemikalija, koncentracije koja je bila prisutna prilikom izlaganja i vremenu izloženosti ovim hemikalijama. Zbog svojstva da se akumuliraju u organizmu, SVHC mogu izazvati neke od gore navedenih neželjenih efekata, bilo da je reč o jednokratnom izlaganju većim koncentracijama, o dugotrajnom ili ponovljenom izlaganju istoj ili različitim supstancama, koje mogu biti u izuzetno malim koncentracijama.

Kako nas štite propisi?

Dugi niz godina SVHC doprinose „poboljšanju“ kvaliteta života, dok se sve više udaljavaju od životne sredine i njenih zakonitosti. Otuda se javio apsurd: razvoj namenjen čoveku, ugrožava njegov život i životnu sredinu.

Na osnovu dugogodišnjeg rada i konstantnih istraživanja u svetu koja ukazuju na štetne efekte SVHC, Evropska unija je u cilju zaštite zdravlja ljudi i životne sredine poseban značaj dala ovim supstancama i one su u okviru EU propisa izdvojene na određene liste (lista za izdavanje odobrenja – Authorisation List i lista kandidata – Candidate List). Šta to znači? Na teritoriji Evropske unije, supstance koje se nalaze na listi za izdavanje odobrenja mogu se naći u prometu i koristiti samo ukoliko je za određeni način korišćenja te supstance izdato odobrenje (Authorisation). Sa druge strane, kada je reč o listi kandidata ne treba dovoditi u pitanje da li te supstance imaju svojstva SVHC, već da se iz ove liste izdvajaju prioritetne supstance koje mogu preći na listu za izdavanje odobrenja. Koji je cilj ovih postupaka? Jedan od osnovnih ciljeva je prelazak na bezbednije alternative, gde za to postoji mogućnost, čime se potrošaču obezbeđuje izbor da koristi proizvod koji u sebi ne sadrži SVHC.

Republika Srbija je na osnovu iskustava drugih zemalja donela odluku da pomenute liste uključi u nacionalne propise koji se objavljuju i ažuriraju u „Službenom glasniku Republike Srbije“ kao Liste supstanci koje izazivaju zabrinutost i Listu supstanci kandidata za Listu supstanci koje izazivaju zabrinutost.

Zakonom o hemikalijama i Zakonom o biocidnim proizvodima predviđeni su i različiti mehanizmi kojima se stavljanje u promet i korišćenje određenih opasnih hemikalija i biocidnih proizvoda ograničava ili potpuno zabranjuje. Ovim mehanizmima onemogućava se da određene opasne hemikalije i biocidni proizvodi budu dostupni potrošačima.

Zakon o hemikalijama takođe propisuje da se SVHC upisuju u Registar hemikalija kada se proizvode ili uvoze na tržište Republike Srbije, ali i kada se koriste kao takve ili u sastavu smeša, bilo za proizvodnju neke druge hemikalije ili proizvoda. Pravno lice tom prilikom, između ostalog, navodi opis mera za smanjenje rizika, podatke o mogućim alternativnim supstancama i da li je izvodljiva njihova zamena.

Mehanizam kontrole ovih supstanci ima za cilj njihovu postepenu znamenu bezbednijim alternativama, sve do potpunog prestanka njihovog korišćenja.

Gde se sve mogu naći supstance koje izazivaju zabrinutost?

1. Supstance koje su karcinogene, mutagene i/ili toksične po reprodukciju (u daljem tekstu: CMR)

Ove supstance su izuzetno opasne po zdravlje ljudi. Mogu da utiču na DNK (genetski materijal čoveka), menjaju ga i izazovu nekontrolisanu deobu ćelija organizma ljudi (karcinom) ili da poremete seksualni razvoj. Ove supstance su „najopasnije od najopasnijih hemikalija“, i na osnovu dokaza dobijenih ispitivanjima, mogu biti identifikovane kao supstance koje izazivaju zabrinutost.

• Ftalati kao grupa supstanci se u svetu najčešće koriste kao plastifikatori. Određeni ftalati imaju štetne efekte na reprodukciju i mnogi od njih, uključujući Bis(2-etilheksil)-ftalat (DEHP), dibutil ftalat (DBP), benzil butil ftalat (BBP) i diizobutil ftalat (DIBP) mogu se naći u velikom broju proizvoda koji se koriste u kući i van nje, uključujući podne obloge, krovne materijale, žice, kablove, creva i obloženu tkaninu poput veštačke kože za torbe i korice knjiga.

2. Supstance koje su perzistentne, bioakumulativne i toksične

Supstance koje je teško razgraditi (perzistentne su), akumuliraju se u živim organizmima, npr. u masnim tkivima (bioakumulativne su) i toksične su, nazivamo PBT. Neke supstance su veoma perzistentne i veoma bioakumulativne (vPvB). Dugotrajni efekti PBT i vPvB supstanci se teško mogu predvideti. Jednom kada se oslobode u životnoj sredini, izlaganje ovim supstancama teško je „poništiti“. Mogu se akumulirati u biljkama, životinjama i ljudima, a mogu zagaditi i udaljena područja jer se prenose kroz atmosferu na velike udaljenosti.

• Bromovani retarder plamena, heksabromciklododekan (HBCDD) se koristi u proizvodima izrađenim od polistirena – najviše u termoizolacionim pločama/panelima za zgrade, ambalažnom materijalu i plastičnim kućištima električnih i elektronskih uređaja. Takođe se koristi i u tekstilnoj industriji za prevlačenje tekstila koji se može naći na tapaciranom nameštaju ili sedištima u transportnim sredstvima, u tekstilu koji se koristi za enterijer, na primer u proizvodnji draperija, uključujući i zavese, roletne, za ojačavanje dušeka za krevete. Pošto je u pitanju PBT supstanca, može se prenositi na velike udaljenosti u životnoj sredini. Nađena je čak u životinjama na Arktiku. Opasna svojstva ove supstance širom sveta mogu dovesti do značajnih štetnih efekata po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

3. Supstance koje daju povoda za podjednaku zabrinutost

To su supstance za koje postoji dokaz o verovatnom nastajanju ozbiljnih efekata po zdravlje ljudi ili životnu sredinu, koji ih dovodi na nivo sličan CMR i PBT supstanci. Određene supstance koje izazivaju poremećaj rada endokrinog sistema (u daljem tekstu: endokrini disruptori) i supstance koje izazivaju senzibilizaciju respiratornih organa mogu se smatrati supstancama koje izazivaju zabrinutost, ali se to procenjuje za svaku supstancu, od slučaja do slučaja.

• 4-terc-oktilfenol etoksilati, među brojnim endokrinim disruptorima, identifikovani su kao supstance koje izivaju zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu. U životnoj sredini, razlažu se na 4-terc-oktilfenol etoksilat, koji na primer, kod riba dovodi do poremećaja rada endokrinog sistema. Ove supstance se koriste na različite načine, uključujući i proizvodnju boja, medicinskih sredstava i opreme. Uticaj 4-terc-oktilfenol etoksilata na životnu sredinu može se uporediti sa uticajem koji imaju PBT supstance i iz tog razloga se smatra da daje povoda za podjednaku zabrinutost.

Šta možemo da učinimo?

Potrošači moraju biti svesni da imaju pravo izbora pri kupovini proizvoda i mogućnost da se, odabirom hemikalije ili proizvoda koji ne sadrži SVHC, zaštite od štetnih dejstava ovih supstanci.

Snabdevači proizvoda su dužni da učesnicima u lancu snabdevanja (i potrošaču na zahtev) dostave informacije o supstancama koje izazivaju zabrinutost, koje su prisutne u proizvodu u koncentraciji većoj od 0,1 % (m/m).

Zamena bezbednijim alternativama, pored zaštite životne sredine i zdravlja radnika, kao i potrošača, može imati pozitivan uticaj i na poslovanje snabdevača koji stavlja u promet hemikalije ili proizvode koje ih sadrže, s obzirom da će sve više potrošača početi da obraća pažnju na to šta se sve može naći u hemikalijama i proizvodima koje kupuju i unose u svoja domaćinstva.